Zovem se Vesna, imam 55 godina i razvedena sam.
Mnogi misle da je posle pedesete kraj za ljubav. Ja ne mislim tako.
Razvod nije bio lak. Bila sam dugo u braku, borila se, trpela, pokušavala da sačuvam nešto što više nije imalo dušu. Kad sam napokon rekla “dosta”, osetila sam istinu – da sam godinama bila sama pored nekoga. I to je teže nego biti stvarno sama.
Danas, par godina kasnije, osećam da sam konačno svoja. Imam svoj ritam, svoj mir, svoj dom. Učim da volim sebe, da negujem svoje mentalno zdravlje, da ne tražim sreću spolja, nego iznutra. Počela sam da se bavim laganom fizičkom aktivnošću, praktikujem zdravu ishranu, pijem suplimente za žene 50+ i koristim prirodne anti-aging proizvode. Ali sve to nije ništa bez jednog – osećaja da nekome pripadaš.
Ne tražim da mi neko „promeni život“. Ne tražim da me neko izdržava, niti da mi glumi princa. Sve što tražim je čovek – običan, normalan, emotivno zreo. Partner za ostatak života.
Želim nekog s kim ću deliti tišinu, jutarnju kafu, jesenje šetnje i zimske večeri. Nekog ko će me gledati u oči i znati kad da me zagrli – i kad ništa ne kažem. Nekog kome neću biti “stara”, već baš takva kakva treba da budem – žena od 55 godina koja još ima mnogo da pruži.
Ako si muškarac koji zna da su iskrenost i prisutnost važniji od mladosti i lepote – možda baš ti i ja imamo još jedno lepo poglavlje pred sobom.
