Nije to „lepa si“.
Nije ni „nedostaješ mi“.
I sigurno nije ono hladno „vidimo se nekad“.
Rečenica zbog koje žena poželi da te ponovo vidi ne mora biti savršena — mora biti iskrena i neočekivana.
To je ona rečenica u kojoj oseti da si je stvarno primetio.
Ne njenu šminku, ne telo, ne reči…
nego način na koji se nasmejala, pogledala, spustila glavu kad joj je bilo neprijatno.
To je ona jednostavna, ali duboka:
„Baš mi je prijalo s tobom, ali čini mi se da nismo još završili razgovor.“
I tu je kraj.
Ne juriš, ne moliš, ne glumiš.
Samo pustiš da joj ta rečenica odzvanja u glavi dok proverava poruke i čeka da se javiš.
Jer prava igra nije u rečima.
Već u tome kako ih izgovoriš – i koliko u njima oseti sebe.