Zovem se Branka. Imam 49 godina. Razvedena sam.
I ne, ovo nije priča o tome kako sam „odustala od ljubavi“.
Razvela sam se jer sam shvatila da je gore biti u pogrešnom braku nego sam. Godinama sam davala, ćutala, trpela i nadala se da će se nešto promeniti. Nije. I jednog dana sam izabrala sebe.
Posle razvoda shvatiš ko ti je stvarno prijatelj, a ko je bio tu samo dok je bilo lako. Naučiš da piješ kafu sama. Da legneš sama. Da se smeješ sama.
Ali i da srce ne prestaje da želi bliskost.
Ljudi često misle da žena od 49 godina više nema snova. Da joj je dosta svega. Da traži samo mir.
Istina je – tražim mir, ali i nekoga pored sebe.
Ne tražim savršenog muškarca. Ne tražim mladost, novac ni lažna obećanja. Tražim zrelog čoveka koji zna šta znači razgovor, poštovanje i vernost. Nekoga ko razume da prošlost postoji, ali da se u njoj ne živi.
„Zašto si razvedena?“ – pitaju.
Jer sam bila hrabra da odem.
Danas znam šta hoću. Znam šta neću. I znam da ljubav nema rok trajanja.
Ako si muškarac koji ne beži od žene sa iskustvom, koji ne traži igru već stvaran odnos – možda je ovo priča koju si trebao da pročitaš.
👉 Branka, 49 godina. Razvedena. Iskrena. Spremna za novu šansu.
