Ponekad se pitam – da li danas zaista tražimo ljubav, ili samo beg od samoće? U vremenu kad nam je pažnja svedena na “seen” i “double tap”, teško je razaznati šta je iskreno, a šta samo trenutni odgovor na dosadu, dosadnu nedelju, tišinu u stanu.
Ali ipak, svaki put kada otvorim sajt poput smuvaj.me, shvatim da ljudi i dalje traže ono pravo. Ne traže svi avanturu. Ne traže svi površno. Neki ljudi žele da ih neko pita kako im je prošao dan, da im napiše poruku pred spavanje i da se raduju zvuku notifikacije, jer znaju da je to baš on ili ona.
Mi smo generacija koja se umorila od igrica. Koja je već prošla kroz izlaske bez smisla, dopisivanja bez dubine i zagrljaje koji ništa ne znače. I sad, možda prvi put – iskreno – tražimo mir. Ne vatromet. Ne savršenstvo. Samo nekog ko će ostati kad se svetla pogase.
Možda to ne zvuči kao bajka. Ali znaš šta? Prava ljubav nikad i nije bila bajka. Bila je neuredna, stvarna, tiha, ali uporna. Bila je kafa ujutru i poruka “stigli smo kući”, i osmeh kad ti neko kaže “fališ mi”.
Ako još uvek veruješ u takvu ljubav, nisi sam. Na smuvaj.me, možda neko već sada misli isto što i ti.