Zovem se Milena, imam 41 godine i dolazim iz jednog manjeg grada. Život me nije mazio — bila sam u braku, ali nismo imali dece, i to je polako razdvojilo mene i mog muža. Otišao je… a ja sam ostala da se saberem, izlečim, i ponovo pronađem sebe.
Danas znam da nisam kriva. Znam da još vredim. Znam da žena u četrdesetima nije ni stara, ni potrošena — već iskusna, sigurna u sebe, i svesna šta želi. A ja želim muškarca koji zna da prepozna pravu ženu kad mu se pojavi.
Volim dodir, razgovor u kasne sate, pogled koji govori više od reči… Volim osećaj kad ti neko nežno stavi ruku na leđa dok šetate, i volim kad me muškarac poželi iskreno — i fizički i emotivno.
Ne tražim savršenstvo. Tražim iskrenost, toplinu, mušku snagu u pravom smislu te reči. Nekog s kim bih mogla da se smejem, da zaspim zagrljena… i da se ponekad, bez mnogo reči, jednostavno — prepoznamo u pogledu.
Ako si muškarac koji zna šta znači “biti tu”, ako ti je srce još otvoreno, ako voliš da dodirneš i dušu i telo… možda baš tebe čekam. Piši mi. Neću da ti obećam bajku, ali mogu da ti obećam stvarnu ženu.
