Zovem se Sandra, imam 49 godina. Već dugo sam sama, ali ne zato što sam odustala od ljubavi – već zato što više ne pristajem na polovično.
Imam svoju priču, kao i svaka žena mojih godina. Imam ćerku iz prvog braka koja je već odrasla i ide svojim putem. Na mene je – snažna, samostalna i zna šta hoće. Moj brak nije opstao, jer ljubav ne može da preživi tamo gde nema poštovanja. I nisam kriva što sam birala da ćutim, da se trudim, da sačuvam ono što se već raspadalo.
Danas imam svoj stan, stabilan posao, i možda ono najvažnije – unutrašnji mir. Uložila sam godine u mentalno zdravlje, naučila sam da volim sebe, da vodim računa o svom telu, svom izgledu i zdravlju. Zdrava ishrana, lagana fizička aktivnost, rutina sa anti-aging preparatima, pa i poneki prirodni suplement za žene 40+ postali su deo mog života.
Ali jedno i dalje fali.
Neko kome neće smetati što imam ćerku. Neko ko neće bežati kad čuje da imam skoro 50. Neko ko traži ženu – a ne devojčicu. Neko kome je emotivna povezanost važnija od površnog izgleda.
Ne tražim sponzora, ni bajku. Tražim nekog ko zna da zagrljaj u tišini ponekad vredi više od hiljadu reči. Nekog s kim ću podeliti jutarnju kafu i večernje tišine. Nekog s kim mogu da planiram, ali i ćutim.
Ako postojiš – možda je vreme da se pronađemo.
